К И Ш О Л И В Ц И

Лето је заборавило да оде из нашег града. Предуго је трајало,
па је Сунце спржило и последњи зелени лист, и последњу травку.
Град је изгледао као џиновски соларијум. Чак је и река престала да тече.
Људи и пси, мачке и голубови, презнојавали су се тражећи хладовину,
али хладовине нигде није било, јер није било зеленог лишћа у крошњама.

Људи су протестовали. Желели су да смене Градоначелника.
Тада је Градоначелник преко Facebook-a позвао у помоћ Кишоливце.
Они су се појавили једног јутра праћени тмурним, кишним облацима.
Паркирали су кочије на Тргу републике и пустили коње да лутају
између великих зграда. Монтирали су машине за производњу кише
и цео дан су даљинске управљаче управљали ка облацима. Машине су
брундале и труцкале све док се у великим стакленим мехуровима
нису појавиле прве капи кише. Из облака је на град лило као из лонца.

Људи су били пресрећни. Изјурили су на улице и плесали Gangnam style.
Градоначелник је стајао испод кишобрана и слао пољупце дамама.
Наредио је да се на Тргу подигне споменик у знак захвалности Кишоливцима.

Сутрадан ујутро Кишоливци су напустили наш град.
У жардињерама на Тргу републике процветало је цвеће.

Софија Пајовић (3 разред)