четвртак, 19 мај 2016

НЕ НАСИЉУ У ШКОЛИ

Оцените садржај
(2 Гласови)

Вршњачки тим наше школе, уз помоћ психолога спровео је анкету о томе које врсте насиља постоје у нашој школи и шта можемо да урадимо да се оно смањи.

Анкетирани су ученици V,VI и VII разреда, њих 137 од укупно 175. Анкета се састоји од 7 питања. Односи се на то које облике насиља су ученици видели да се дешавају другима, њима самима и како су реаговали у тим ситуацијама, да ли су сами примењивали неке облике насиља и због чега и предлог како смањити насиље међу вршњацима.

Резултати су показали следеће:

Највећи број ученика је присуствовао физичком насиљу (њих 103, што чини 75,18%) и вређању (99 ученика, тј.72,26%). Мало мањи проценат заокружио је „оговарање“ и „уцењивање“, а „непримерено додиривање“ и „електронско насиље“ свега 15 ученика, што је око 10%. Ово су били очекивани одговори, јер се на ударање и вређање ученици заиста и најчешће жале. Интересантан је резултат на питању шта су ђаци урадили када су то видели. Скоро половина, њих 66 (48,17%) дало је одговор „нисам се мешао“, а 52 ученика (37,99%) је покушало да помогне. 21.9% обавестило је неку одраслу особу о томе, а свега 6 ученика (4,38%) се укључило у насиље. Ови одговори су сигнал запосленима школи да би требало ,осим на препознавању свих всрста насиља, радити и на томе како би деца у тој ситуацији требало да реагују, јер видимо да скоро половина анкетираних није ни на који начин одреаговала.

Што се тиче облика насиља којима су сами ученици били изложени, већина је изабрала одговоре „вређање“ и „оговарање“ (56,94% и 40,88%). Мало мање 27,74% одговорило је „физичко насиље“, а испод 10 ученика „претња“, „додоривање“, „електорнско насиље“. Овакви одговори се само донекле поклапају са прва два питања, где највише ученика бира „физичко насиље“ као одговор. Поставља се питање да ли су ученици осетљивији на вербално насиље, па га на својој кожи више примећују. Одоговори везани за реаговање у таквим ситуацијама су скоро уједначени. Око 25% ученика је заокружило сваки понуђени одговор – „узвратио сам“, „обавестио сам одраслу особу“, „покушао сма мирним путем да решим проблем“ и „нисам урадио ништа“.

На питање о облицима насиља које је сам испитаник употребио у школи, њих 56 (40,88%) одговорило је са „ни један“. Остали ученици бирали су одговоре „физичко насиље“, „оговарање“ и „вређање“ (око 15% ученика за сваки од ових понуђених одговора). Најчешћи разлози због чега су то радили су „да бих се одбранио“, „и мене вређају и оговарају“ и „не знам“.

Последње питање односило се на предлоге самих ученика како смањити насиље међу вршњацима. Свега 56 ученика (40,88%) је одговорило на ово питање. Од тога, њих 28 дало је предлог „мирно решавати сваки сукоб“, 13 ученика да се „побољша обезбеђење у школи“ , 12 да се „смањи оцена из владања“ и 8 ученика да се „укључе одрасле особе у решавање проблема“. Не изненађује да велики број ученика није дало никакав предлог, јер смо и код првих питања видели да већина не реагује када се сретне са насиљем.

Мислимо да су нам ови подаци врло корисни за даље активности у вези са овом темом. Чинило нам се да реаговање на насиље иде одмах уз препознавање, међутим резултати су показали да није тако. Препознавање насиља је јако важно, али тек први корак. Зато ћемо радити на томе да се наши другари и ми оснажимо и правилно реагујемо у таквим ситуцијама.

Вршњачки Тим ОШ“Скадарлија“

Прочитано 490 пута