Print this page

Бајка о дечаку и живој играчки

Био једном једном један дечак који је живео потпуно сам.

Није имао ништа осим једне трошне колибе и својих играчака са којима се играо по цео дан.

Пошто је увек био тужан, јер није имао са ким да се игра, он би замишљао да су играчке живе. Једног дана он је уз уздах рекао „Како би било лепо да имам другаре са којима бих се играо!“ Одједном, играчке су проговориле: “Ми ћемо бити твоји пријатељи“.

Дечак је највише волео играчку којој је дао име Долорес. То је била слоница са великим сивим ушима и светлосивим телом. Једне ноћи Долорес му је рекла да ће га повести на узбудљив пут. Дечак је хтео нешто да је упита, али су се одједном нашли у ваздуху. На крају тог чудесног пута спустили су се у кућу пуну необичних играчака.

Ту је упознао оловног војника који га је позвао да иде са њим у војнички марш. Дечак је радо пристао, а придружиле су се и остали. Усред игре зачули су шкрипу врата. Сви су се уплашили зато што су знали да је то био зли чаробњак Мргуд, чија је то била кућа. На себи је имао црну капу, љубичасти плашт и гвоздени штап са црвеном куглом.

Дечак их је умирио и обећао им да ће им помоћи да супротставе злом чаробњаку. Када је ушао у собу, сви су дограбили своја оружија: праћке, пушке, мачеве, кликере... Тада је почела опасна борба. Дечак је био одличан командант и његова војска је успела да савлада Мргуда.

На крају борбе Долорес га је гурнула у пећ и чаробњак је страдао. Све играчке су се одједном претвориле у децу и дечак је схватио да их је чаробњак зачарао.

Од тада дечак има пуно пријатеља и дан данас се игра са њима.