Позориште сенки

Позориште сенки "Скадарлија" је настало школске 2006/2007. по идеји проф. разр. наставе у ОШ "Скадарлија" Тамаре Шекуларац која је желела да код ученика свог одељења развије осећај за тимски дух, толеранцију и колективни рад као и осећај за лепо. Овим пројектом обухваћени су сви ученици једног одељења млађих разреда, ликовна секција школе и многи ђаци који су учествовали било својим идејама, било креативним или физичким радом.

Од 2007. године до данас, ова трупа је реализовала четири представе:

  • 2007 . "Палчица"
  • 2008. "Страхиња у земљи сенки"
  • 2009. "Мали принц"
  • 2011. "Мала сирена"

Позориште сенки као медиј је изабрано због узраста глумаца, њиховог броја и различитих способности и карактера. Предпостављено је да екран на коме се представа изводи предстваља својеврстан зид који штити глумце од погледа публике, тиме умањује трему и олакшава природност покрета док прављење сенки појачава жељу за игром.

У неким представама, доњи део екрана ипак је остављен отворен тако да глумци имају утисак заштићености а публици је омогућен поглед и на дешавања иза сцене. Контраст мирног тока представе на екрану и наизглед хаотичне, готово мравињачке организације у позадини дао је овој представи још једну димензију, свест саме публике о труду који деца улажу у свој наступ.

У другим представама, екран је величине 8X4 метра и потпуно заклања глумце, стварајући код посматрача утисак да се ради о биоскопској представи.

Представе су осмишљене тако да ученици стварају сенке својим телима, маскама и луткама закаченим на штапове, пратећи звучни запис који је такође снимљен у школи. Невидљиви наратор представља мали омаж традиционалним источњачким позориштима сенки и диригента целој групи деце.

Везани за тачно одређен тајминг снимљене матрице, ученици су били принуђени да буду упућени једни на друге, да се међусобно помажу, сарађују и допуњују као и да са максималном концентрацијом, пажњом и љубављу рукују луткама с обзиром на њихову крхку грађу

Изворима светла; батеријским лампама, разнобојним лед диодама, ласерима и сл, као и рачунаром који је, у неким представама коришћен за стварање звучних и светлосних ефеката, такође управљају ученици.

Скице за лутке израђују ученици млађих разреда и ликовне секције а изабране скице ученици секције секу од картона. Звучни запис се састоји од снимљених дечијих гласова који нас воде кроз причу, фрагмената музичких нумера и звучних ефеката.

Стварање представе подразумева ангажовање из више области тако да су ђаци на специфичан начин прелазе градиво из српског језика и књижевности, музичке културе, ликовне културе, информатике, техничке културе, физике, физичке културе, биологије и историје. Оваквим начином наставе деца кроз игру развијају естетске критеријуме, осећај за ритам, осећај за покрет, временско - просторну координацију и моторику. Дружење и неопходно узајамно помагање подстичу примарни задатак да се развија и чува тимски дух.

Координатор рада ученика старијих разреда и главни сарадник на пројекту је проф. ликовне културе Јован Глигоријевић.

Овај пројекат је, због специфичног начина рада са целим одељењем, ушао у развојни план школе, а прошле школске године акредитовали смо и семинар под називом "Позориште сенки у настави" који је намењен свим наставницима у Републици који су заинтересовани да кроз овај начин своје часове учине интересантнијим. Свака од ових представа је побеђивала на општинским такмичењима кратких драмских форми у више категорија, "Страхиња у земљи сенки" је добитник друге награде на једној од Републичких смотри дечјих позоришта одржаних претходних година на којима је трупа је више пута добијала прве награде за сценографију и иновацију као и награду за најбољег глумца упућену целом одељењу. Такође, сценографија за представу "Палчица" је добитник I награде на Републичкој смотри дечјег ликовног стваралаштва.

Тамара Шекуларац, проф. разр. наставе

Јован Глигоријевић, проф. ликовне културе